Maserka bijeljina

Dating > Maserka bijeljina

Click here: ※ Maserka bijeljina ※ ♥ Maserka bijeljina

Aktuelni Zakon o oglašavanju je iz 2005. Uz pomoć našeg eskperta Miloša, utvrdili smo da bi to mogla da bude inspekcija pri Ministarstvu trgovine, ako postoji indicija da se krši Zakon o oglašavanju ili Zakon o elektronskoj trgovini.

On je za MONDO rekao da su oglasi za prostitutke samo dolili kap u prepunoj čaši, i da se već dugo nosio mišlju da ukine tu internet adresu za objavljivanje oglasa, ali da mu je uvek bilo žao ljudi kojima je sajt bio koristan u legalnom poslovanju. Sledi nastavak, ako odgovore! Aktuelni Zakon o oglašavanju je iz 2005. Oglasi za erotsku masažu su potpuno legalni. Ne znamo da li je naš reporter bio previše star ili mlad, ali potpuno je odustala od njega posle tog odgovora... Ovde se oglašavaju samo oni koji ne naplaćuju svoje usluge ili oni koji takve usluge traže. Od onih brojeva koje smo mi dobili najskuplja je bila 12. Tako dakle, stvar stoji po zakonu, nismo pogrešili — prostitucija se ne sme reklamirati, ali kako se sve može sankcionisati, pitali smo dalje eksperta Miloša.

Po Zakonu o elektronskoj trgovini Inspekcijski nadzor nad primenom zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine i usluga preko tržišnih inspektora, a ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija i informacionog društva preko inspektora za poštanske usluge i inspektora za telekomunikacije i informatiku. Posle toga je više nismo zvali. Glanc nova knjiga misli, stitnu zlezdu, astmu i bronhitis, impotenciju itd. Erotska Masaza je nastao sa namerom da poboljša kvalitet ovakve vrste relaks masaža.

SEKS ZA 50 EVRA: Evo iza kojih oglasa u novinama se kriju prostitutke! (FOTO) - Cena 79o din; - Erotska masaza na dvd-u Cena 79o din, - Tehnika Shiatsu masaze na dvd —u!

Istraživali smo ko je i postavio te oglase i kako je moguće da se javno reklamira delo kažnjivo zakonom. Oglasi koje smo pronašli potpuno otvoreno sugerišu o čemu se radi. Elitna devojka 19 , prelepog lica, foto model, za galantnu gospodu, pisalo je na jednom od oglasa na kom je objavljena i fotografija na kojoj dominira obnažena zadnjica smeđokose devojke. Ona je, međutim, posle svakog našeg pitanja i njenog kratkog odgovora prekidala vezu. Posle toga je više nismo zvali. U tom oglasu nije bilo cene. Pošto joj je naš reporter odgovorio da do sada nije imao takvih iskustava, rekla je samo OK. Ovaj poziv nam se, ne znamo ni sami zašto, izjalovio. Ne znamo da li je naš reporter bio previše star ili mlad, ali potpuno je odustala od njega posle tog odgovora... Miloš Stojković je član je pravnog tima Asocijacije nezavisnih elektronskih medija ANEM , eksterni konsultant SHARE DEFENSE i saradnik u Advokatskoj kancelariji Živković Samardžić. Upravo Miloš nam je dosta pomogao da dođemo do vlasnika sajtova koji su objavili oglase, ali i pri razjašnjavanju zamešeteljstva ko je i za šta odgovoran u ovom slučaju. Stojković je za MONDO u samom startu izričito rekao da po važećem Zakonu o oglašavanju nije dozvoljeno oglašavanje bilo kog dela s one strane zakona, pa ni prostitucije kao takve. Aktuelni Zakon o oglašavanju je iz 2005. Međutim, čak je i po tom zakonu, na čijim se izmenama radi, zabranjeno reklamirati proizvode i usluge koji su zabranjeni zakonom bilo kojim — iz čega proizilazi da sve što je zabranjeno zakonom ne može da se oglašava. Tako dakle, stvar stoji po zakonu, nismo pogrešili — prostitucija se ne sme reklamirati, ali kako se sve može sankcionisati, pitali smo dalje eksperta Miloša. On je, međutim naglasio da vlasnici sajtova preko kojih su objavljeni sporni oglasi — u ovom slučaju i pretraživač, mogu da snose odgovornost jedino u slučaju da su u mogućnosti da kontrolišu sadržaj koji se pojavljuje na njihovim sajtovima, odnosno da sami postavljaju i uklanjaju sadržaje, što propisuje jedan drugi zakon - Zakon o elektronskoj trgovini. U našoj priči dakle, dođosmo do činjenice da bi za postavljanje oglasa mogli direktno da odgovaraju samo oni koji su ih postavili prostitutke ili već ko sve stoji iza njih , ali ne i vlasnici sajtova. Ipak, ni oni nisu potpuno oslobođeni pojedinih obaveza— ako bi im neko skrenuo pažnju na to da se njihova usluga informacionog društva koristi u nedozvoljene svrhe, oni bi o tome morali da obaveste državne organe, pa bi načelno i mogli da odgovaraju ako propuste da to urade. Njegova reakcija nas je potpuno iznenadila. Čovek je, kad smo mu objasnili o čemu se radi odlučio da ugasi sajt! On je za MONDO rekao da su oglasi za prostitutke samo dolili kap u prepunoj čaši, i da se već dugo nosio mišlju da ukine tu internet adresu za objavljivanje oglasa, ali da mu je uvek bilo žao ljudi kojima je sajt bio koristan u legalnom poslovanju. Takve oglase uklonim, ali oni se posle par dana ponovo pojave. On kaže da od sajta nema finansijske koristi i da je, iako mu je žao poštenih korisnika, odlučio da sebe poštedi daljih muka i ugasi sajt. Budući da su sporni oglasi bili dostupni i preko pretraživača Goglasi. Vlasnik tog portala Ivan Vasić rekao nam je da su Goglasi portal koji se bavi indeksiranjem sadržaja sa drugih web sajtova, u ovom slucaju drugih portala za male oglase. Nas portal redovno skenira sajtove za male oglase, indeksira ih i korisnicima pruža usluge pretrage indeksiranih oglasa kao što to, recimo, radi. On naglašava da Goglasi. Imali smo primer skoro da su sa jednog portala povučeni oglasi za prodaju ljudskih organa. KOJI ORGAN JE NADLEŽAN? Budući da ovakvi oglasi, koji su posle naše intervencije uklonjeni sa Interneta, sigurno nisu ni prvi ni poslednji koji će biti objavljeni, pokušali smo da utvrdimo ko je od državnih institucija nadležan da naloži uklanjanje takvih oglasa i da li to čini. Uz pomoć našeg eskperta Miloša, utvrdili smo da bi to mogla da bude inspekcija pri Ministarstvu trgovine, ako postoji indicija da se krši Zakon o oglašavanju ili Zakon o elektronskoj trgovini. Po Zakonu o elektronskoj trgovini Inspekcijski nadzor nad primenom zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine i usluga preko tržišnih inspektora, a ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija i informacionog društva preko inspektora za poštanske usluge i inspektora za telekomunikacije i informatiku. Druga mogućnost je da reaguje Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal VTK ili da se uputi prijava Odeljenju MUP-a za VTK, ako se radi o krivičnom delu. Kada smo pozvali Ministarstvo trgovine, bili su zapanjeni našim pitanjima i mogućnošću da oni mogu imati bilo kakve veze sa tom materijom. Ipak, rekli su da prosledimo odgovore, što smo i učinili pre dve nedelje, ali odgovora još nema. Slična je situacija i sa drugom adresom na koju smo poslali pitanja, ni Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije nam nije do danas dostavilo odgovore. Sledi nastavak, ako odgovore!